Prehrambena Industrija - Srbija

Kazne za loš kvalitet hrane

Za nepoštovanje "hasap" standarda, za proizvođače i prodavce hrane od 11. juna kazne do tri miliona dinara. U težim slučajevima, moguća je i zabrana obavljanja delatnosti.

Prehrambena industrija i svi oni koji se bave preradom, pakovanjem, skladištenjem, transportom i distribucijom hrane, kao i trgovine i ugostiteljski objekti, od 11. juna moraju prilagoditi svoju delatnost "hasap" (HACCAP) standardima.

HACCAP je engleska skraćenica koja znači - analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke.

Kompanija "Delta Maksi", pet godina pre zakonske obaveze, počela je da primenjuje "hasap" standarde.

"To je sigurno ulaganje u budućnost, u odnose s potrošačima na dugi rok. Imali smo dosta troškova koji se tiču konsultantskih usluga, kupovine nekih rashladnih vitrina, obezbeđivanje kontinuiteta u hladnom lancu, isporuke robe koje zahtevaju određeni režim čuvanja", rekao je generalni direktor "Delta Maksi Srbija" Miloš Ristić.

Zakon o bezbednosti hrane donet je još 2009. godine, a uvođenje "hasap" sistema je samo nastavak podizanja stepena bezbednosti hrane na viši nivo, kažu u resornom ministarstvu.

"Uvođenje "hasap" sistema od 11. juna ne bi trebalo da dovede do poskupljenja prehrambenih proizvoda, jer sam rad po ovom sistemu sprečava da se na tržištu pojavljuje nebezbedna hrana", rekao je Dušan Pajkić iz Ministarstva poljoprivrede i trgovine.

Primena "hasap" standarda olakšava borbu sa konkurencijom, omogućava efikasniji sistem poslovanja, a izvoz u Evropsku uniju postaje jednostavniji.

Više od polovine velikih i srednjih preduzeća u Srbiji do sada je uvelo "hasap" standard, i svega 10 do 15 odsto manjih firmi.